Living in a community - from a small family to a broader community - we always face many alterations. The main question and struggle are how to get out of it. And how to arrange your life so that it is not always a new entanglement, a new alteration, a new agony, or a new struggle. And so, we often say that life is a struggle and will never end. We must first determine the leading cause of existential alterations to find a solution to the problem. It is realistic to claim that, in most cases, people have issues among themselves because they do not know how to communicate. The word communication comes from the Latin word communion, which means community. Therefore, by conversing, we enter into a community. It is a way of community existence - through relationships, how we treat someone and establish a connection - because human personality is a communicative and relational reality. Our internal communication, internal dialogue with others, and the world around us should find an extension in our words. If our words are not the extension of our internal communication, it is better not to say them. (Ludovicos)

According to the above, most people do not have bad internal communication with someone at all. We do not have ill will, but we have a problem with external communication, i.e., when we need to express ourselves verbally. It is challenging when a person has a problem expressing his wants, especially if the respondent does not agree with us. This happens when a person cannot establish personal communication with himself, i.e., he has a disturbed internal dialogue with himself. The best way to start our discussion with another person is if we have previously had a conversation with ourselves. Namely, if we have an excellent inner relationship with ourselves, our words will be an extension of what we feel. Only then will we act as composed people, who know what they are saying, know how to respond, and defend what they said. The word is a connective tissue between people because it either builds or destroys a community. Unfortunately, we must admit that very often, the person we talk to does not know what he said just a minute ago and cannot follow what he is saying at all. So if you tell him that he said such and such, he will immediately reply that he never said that. And very often we all behave like that... 

...why do we get so entangled in this life, not only on the psychological level but also on the level of relationships, communication, and dialogue with people...

But who has the right word and the right attitude towards the other? Here we come to what is most important: that man is a blessed man who establishes communication with the living God... St. Seraphim of Sarovskiy said that the goal of the Christian life is to acquire the Holy Spirit. And receiving the Holy Spirit means that you have grace and can live in communion with God and in harmony with other people.

Even though they, people, are not all capable of it. However, we are searching and seeking - repeatedly, making new attempts. We are not always longing for reconciliation and calmness in the form of searching for the ability to be part of a community and dreaming for that community to rejoice in us as a person who belongs to it. That is why it is essential, first of all, to have good intentions and a good desire. But it is also necessary to have a good goal, and the purpose should be set to acquiring the Holy Spirit. When the urge to establish communication with God takes root in us, God takes up residence in us. He becomes a part of us, our self, and we become one with Him. The Holy Spirit works with us on our salvation, and it is the same grace of God... Our world is in trouble only because it won't say: "God help us!" And just because he wants to say: "I'll take care of this!" In the simplest terms - we can do nothing without God....

Speaking of communication, we cannot fail to mention concentration. Because good, healthy communication inevitably implies concentration, composure, and attention on both sides participating in the communication. Generally, we are deeply deconcentrated. This can be seen quite well in everyday situations. The man talks, explains, and assures, but if you listen carefully, you will notice he does not understand what he is saying; that hits the very essence of what he is talking about. He knows and can explain what he does not want and is against, but when he needs to clearly and concretely express what he wants - that is where the problem arises. This happens because people do not work on themselves. They work on others, on their weaknesses and failures. They build their attitudes based on a critical approach to other people's failures, not because "a wise person learns from other people's mistakes," but because dealing with others is more painless and requires less effort... ...This disorientation and deconcentration is the ideal ground for egoism in its most perfidious forms. Namely, a person who does not have a center and a source of communication with God (which is realized by participating in the Holy Liturgy) most often begin to look for that source in himself...

If we are Christians, our model must be Christ; if our model is Christ, then we should be guided by His example. In addition, we must be open to criticism and ready to question our attitudes and beliefs. We must undoubtedly guard against exclusivity. In other words, just because I don't think like you doesn't mean I am your enemy. However, for a person to respect the freedom of thought in another, he must respect it in himself, and this is too little because we are not focused; we are not even for a moment ready to leave our thoughts and pay attention to what others think, and thus we remain locked and trapped in own dungeons with no way out. One should watch one's words, take care of everything and everyone, and approach others in a concentrated form - with Christ in the center. Of course, this does not mean that people should be subjugated, but that they should be led, admonished, sometimes followed, and in any case, be ready for dialogue. And the conversation is a living relationship and requires the participation of the whole person.

Живећи у некој заједници - од оне најконкретније, најмање, породичне, до неке шире заједнице - ми увек западамо у многе перипетије. Главно питање и главна човекова мука је: како из тога изаћи. И како да поставиш свој живот тако да он није увек и изнова једна нова заврзлама, нова перипетија, нова агонија, нова борба. И тако, најчешће кажемо да је живот борба, и да та борба никада неће престати. 

Да бисмо нашли решење проблема, треба прво утврдити главни узрок егзистенцијалних перипетија. Реално је тврдити да у већини случајева људи имају проблем међу собом зато што не знају да комуницирају. Реч комуникација долази од латинске речи communion, која значи заједница. Према томе, остварујући комуникацију, ми ступамо у заједницу. То је заправо начин постојања заједнице - преко односа, одношења према некоме, остваривањем везе - јер човекова личност је комуникациона и релациона стварност. 

Наша унутрашња комуникација, унутрашњи дијалог са другима и са светом око нас треба у нашим речима да нађе надградњу. Уколико наше речи нису надградња наше унутрашње комуникације, у том случају је можда боље да их не изговарамо. (Лудовикос)

Сагласно наведеном, да се приметити да већина људи уопште нема лошу унутрашњу комуникацију са неким. Нема проблематично настројење, али има проблем са оном спољашњом комуникацијом тј. када треба вербално да се изрази. Веома је тешко када човек има проблем да изрази оно што хоће, нарочито, ако се саговорник са њим не слаже. То се дешава када човек не може да успостави личну комуникацију са собом тј. има поремећен унутрашњи дијалог са собом. 

Треба да знамо да је наш дијалог са другим човеком најбоље започети, ако смо претходно обавили дијалог сами са собом. Наиме, ако ми имамо добар однос у свом бићу, наше речи ће бити надградња оног што осећамо. Тек тада ћемо деловати као сабрани људи, који знају шта говоре, знају да одговоре и да одбране оно што су говорили. 

Реч је нека врста везивног ткива међу људима, зато што она или гради или руши заједницу. На жалост, мора се признати да веома често човек са којим разговарамо уопште не зна шта је рекао пре само један минут, и да уопште не може да прати то што прича. Па ако му кажете да је рекао то и то, он ће одмах одговорити како никада то није изговорио. А веома често се сви тако понашамо...

...зашто се ми у овом животу толико запетљамо, не само на психолошком плану, него и на плану односа, комуникације, дијалога са људима...

Али ко то има праву реч и прави однос према другоме? Ту долазимо до оног што је најважније: тај човек је облагодаћени човек, који је пре свега успоставио комуникацију са живим Богом...свети Серафим Саровски рекао је да је циљ хришћанског живота стећи Духа Светога. А стећи Духа Светога значи управо то: да имаш благодат и да си способан да живиш у заједници са Богом и у заједници са другим људима. Без обзира што они, људи, нису сви за то способни. 

Међутим, ми смо у стању трагања, идења - увек изнова чинећи нове покушаје. Нисмо увек у стању чежње за измирењем, помирењем, смирењем, у стању трагања за способношћу да будемо део заједнице, и чежње да се та заједница радује нама као личности која јој припада. Зато је важно, пре свега, имати добру намеру, добру жељу. Али је исто тако важно имати и добар циљ, а циљ који треба поставити је стицање Духа Светога. 

Када жеља да успоставимо комуникацију са Богом заживи у нама, Бог се усељава у нас. Постаје део нас, наше ја, и ми постајемо једно са Њим. Дух Свети заједно са нама дејствује на нашем спасењу и то је сама милост Божија... Свет у којем живимо је у проблему само зато што неће да каже: "Боже помози!" И само зато што хоће да каже: "Ја ћу ово да средим!"

Најједноставније речено - ми без Бога не можемо ништа....

Говорећи о комуникацији, не можемо да не споменемо и концентрацију. Јер добра, здрава комуникација неизоставно подразумева концентрисаност, сабраност и пажњу са обе стране које учествују у комуникацији. У принципу смо дубоко деконцентрисани. То се сасвим добро види у свакодневним ситуацијама. Човек прича, објашњава, уверава, али ако га пажљиво слушаш, видећеш да он уопште не говори оно што погађа у саму суштину тога о чему говори. Он зна и може да објасни шта неће и против чега је, али када треба јасно и конкретно да изрази шта хоће - ту настаје проблем. 

Ово се дешава зато што људи не раде на себи. Они раде на другима, на њиховим слабостима и промашајима, изграђују своје ставове, на основу критичког приступа туђим пропустима, и то не зато што "паметан учи на туђим грешкама", већ зато што је бављење другима безболније и захтева мање напора...

...Та дезоријентисаност и деконцентрисаност је идеално тло за егоизам у најперфиднијим варијантама. Наиме, човек који нема центар и извор комуникације у Богу (која се остварује учешћем у Светој Литургији), најчешће тај извор почиње да тражи у себи...

Ако смо хришћани, узор нам мора бити Христос, а ако нам је узор Христос онда се у свему треба руководити Његовим примером. Осим тога, морамо бити отворени за критику и спремни на преиспитивање својих ставова и уверења. 

Морамо се свакако чувати искључивости. Другим речима, то што не мислим као ти, не значи да мислим као твој непријатељ. Међутим, да би човек поштовао слободу мишљења код другог, мора је поштовати у себи, а овога је премало, јер нисмо усредсређени, нисмо ни на тренутак спремни да оставимо своју мисао и посветимо пажњу ономе што други мисли, те тако остајемо закључани и заробљени у сопственим тамницама без излаза. 

Треба пазити на своје речи, бринути о свему и свима, и концентрисано - са Христом у центру - приступати другоме. Ово наравно не значи да људима треба подвлађивати, него их треба водити, опомињати, понекад следити, и у сваком случају бити спреман на дијалог. А дијалог је живи однос и захтева учешће читавог човека. 

Преузето из "Дај ми срце своје - православна вера и савремена психологија" - Игуманија Матрона (Брдар)

Dear parents, students, and teachers,

Due to the school vacation, there are no Sunday School/Folklore/Kometa classes this Sunday, February 19.

All classes resume on February 26.

Драги родитељи, децо и учитељи,

У недељу, 19. фебруара, нема часова Недељне школе, фолклора и Комете, због школског распуста.

Сви часови ће се наставити 26. фебруара.

Boston Premiere

Saturday April 1, 2023 at 6:00pm

St. Sava Serbian Orthodox Cathedral Hall

Admission: $20

Children 12 and under: Free

If you love the mountains, the great outdoors, and are a spiritual person, you will certainly love this movie. David, a man on a mission, climbs a mountain in memory of his recently deceased brother. His grief turns to inspiration that would become the first step to a more profound journey. “Beyond the Peak" is a 70-minute award-winning documentary film that follows the journey culminating in an Orthodox Divine Liturgy Service performed at one of the highest mountain elevations in North America.

Get your tickets, and watch the 2-minute trailer here: www.BeyondThePeakFilm.com

(Tickets also available at the door)

We send expressions of profound condolences to the families of the victims of the earthquakes.

We join the appeal of Patriarch Porfirije and Bishop Irinej to undertake a fundraising initiative to help the suffering people of Syria and Turkey. Please consider donating this upcoming Sunday, February 19, and February 26. Make checks payable to St. Sava Cathedral with an indication for the "Syria & Turkey Earthquake Relief Fund."

All collected donations will be sent through our Diocese to the Patriarchate in Belgrade.

Искрено саучешће породицама жртава земљотреса.

С циљем прикупљање средстава за помоћ страдалом народу Сирије и Турске, придружујемо се апелу Патријарха Порфирија и Епископа Иринеја и позивамо да се придружите у овој акцији. Ваше прилоге можете донети у цркву или послати на црквену адресу. Чекове писати на St. Sava Cathedral са назнаком за "Syria & Turkey Earthquake Relief Fund".

Све прикупљене донације биће послате преко наше Епархије у Патријаршију у

Београд.

https://spc.rs/u-svim-hramovima-srpske-pravoslavne-crkve-prikuplja-se-pomoc-za-postradale-u-zemljotresima-u-turskoj-i-siriji/

Sunday Luncheons Schedule

February - April 2023

THANK YOU to all our volunteers for hosting a lunch. Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.

ХВАЛА свим волонтерима на организацији недељног ручка. За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.

Meatfare Sunday

When the Son of Man comes in His glory, and all the holy angels with Him, then He will sit on the throne of His glory. All the nations will be gathered before Him, and He will separate them one from another, as a shepherd divides his sheep from the goats. And He will set the sheep on His right hand, but the goats on the left. Then the King will say to those on His right hand, ‘Come, you blessed of My Father, inherit the kingdom prepared for you from the foundation of the world: for I was hungry and you gave Me food; I was thirsty and you gave Me drink; I was a stranger and you took Me in; I was naked and you clothed Me; I was sick and you visited Me; I was in prison and you came to Me.’ Then the righteous will answer Him, saying, ‘Lord, when did we see You hungry and feed You, or thirsty and give You drink? When did we see You a stranger and take You in, or naked and clothe You? Or when did we see You sick, or in prison, and come to You?’ And the King will answer and say to them, ‘Assuredly, I say to you, inasmuch as you did it to one of the least of these My brethren, you did it to Me.’ Then He will also say to those on the left hand, ‘Depart from Me, you cursed, into the everlasting fire prepared for the devil and his angels: for I was hungry and you gave Me no food; I was thirsty and you gave Me no drink; I was a stranger and you did not take Me in, naked and you did not clothe Me, sick and in prison and you did not visit Me.’ Then they also will answer Him, saying, ‘Lord, when did we see You hungry or thirsty or a stranger or naked or sick or in prison, and did not minister to You?’ Then He will answer them, saying, ‘Assuredly, I say to you, inasmuch as you did not do it to one of the least of these, you did not do it to Me.’ And these will go away into everlasting punishment, but the righteous into eternal life.”

Недеља месопусна

А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје. И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

617-674-4035

Fr. Aleksandar Vlajkovic - fatheraco@stsavaboston.org

Veljko Popov - president@stsavaboston.org

Stanislava Ristanovic - parishoffice@stsavaboston.org

www.stsavaboston.org