St. Sava Boston Weekly news & updates | |
|
Content:
- Great Lent
- Bible Study for Adults
- Forgiveness Sunday
- Financial Assistance to the people of Syria and Turkey
- Beyond the Peak - Boston Premiere
- Pizza/Face painting/Movie Night Photos
- Kolo Corner - Sunday Luncheon
- Community Corner
- Library
- Schedule of Services
- Gospel
|
Садржај:
- Велики пост
- Веронаука за одрасле
- Недеља праштања
- Помоћ народу Сирије и Турске
- Филм "Beyond the Peak"
- Пица/Бојење лица/филм за децу - фотографије
- Кутак КСС - Недељни ручак
- Заједнички кутак
- Библиотека
- Распоред Богослужења
- Јеванђељe
|
|
*Follow our Facebook page for Live Stream Services/
Пратите све Службе уживo:
| | |
Monday, February 27, 2023 marks the beginning of the Great Lent.
We wish everyone a happy and blessed Lent!
We will have special services every single day of the first week of Great lent. Please join us for some of them.
| |
У понедељак, 27. фебруара, 2023. почиње Велики или Часни пост.
Срећан и благословен пост желимо свима!
Прве седмице Великог поста ћемо имати службе сваког дана. Придружите нам се бар за неке од њих.
| |
Bible study for adults / Веронаука за одрасле | |
Forgiveness Sunday - Fr. Alexander Schmemann | |
In the Orthodox Church, the last Sunday before Great Lent – the day on which, at Vespers, Lent is liturgically announced and inaugurated – is called Forgiveness Sunday. On the morning of that Sunday, at the Divine Liturgy, we hear the words of Christ:
"If you forgive men their trespasses, your heavenly Father will also forgive you, but if you forgive not men their trespasses, neither will your Father forgive your trespasses..." (Mark 6:14-15)
Then after Vespers – after hearing the announcement of Lent in the Great Prokeimenon: "Turn not away Thy face from Thy child for I am afflicted! Hear me speedily! Draw near unto my soul and deliver it!", after making our entrance into Lenten worship, with its special memories, with the prayer of St. Ephraim the Syrian, with its prostrations – we ask forgiveness from each other, we perform the rite of forgiveness and reconciliation. And as we approach each other with words of reconciliation, the choir intones the Paschal hymns, filling the church with the anticipation of Paschal joy.
What is the meaning of this rite? Why is it that the Church wants us to begin Lenten season with forgiveness and reconciliation? These questions are in order because for too many people Lent means primarily, and almost exclusively, a change of diet, the compliance with ecclesiastical regulations concerning fasting. They understand fasting as an end in itself, as a "good deed" required by God and carrying in itself its merit and its reward. But, the Church spares no effort in revealing to us that fasting is but a means, one among many, towards a higher goal: the spiritual renewal of man, his return to God, true repentance and, therefore, true reconciliation. The Church spares no effort in warning us against a hypocritical and pharisaic fasting, against the reduction of religion to mere external obligations. As a Lenten hymn says:
In vain do you rejoice in no eating, O soul!
For you abstain from food,
But from passions you are not purified.
If you persevere in sin, you will perform a useless fast.
Now, forgiveness stands at the very center of Christian faith and of Christian life because Christianity itself is, above all, the religion of forgiveness. God forgives us, and His forgiveness is in Christ, His Son, Whom He sends to us, so that by sharing in His humanity we may share in His love and be truly reconciled with God. Indeed, Christianity has no other content but love. And it is primarily the renewal of that love, a return to it, a growth in it, that we seek in Great Lent, in fasting and prayer, in the entire spirit and the entire effort of that season. Thus, truly forgiveness is both the beginning of, and the proper condition for the Lenten season.
One may ask, however: Why should I perform this rite when I have no "enemies"? Why should I ask forgiveness from people who have done nothing to me, and whom I hardly know? To ask these questions, is to misunderstand the Orthodox teaching concerning forgiveness. It is true, that open enmity, personal hatred, real animosity may be absent from our life, though if we experience them, it may be easier for us to repent, for these feelings openly contradict Divine commandments. But, the Church reveals to us that there are much subtler ways of offending Divine Love. These are indifference, selfishness, lack of interest in other people, of any real concern for them -- in short, that wall which we usually erect around ourselves, thinking that by being "polite" and "friendly" we fulfill God’s commandments. The rite of forgiveness is so important precisely because it makes us realize – be it only for one minute – that our entire relationship to other men is wrong, makes us experience that encounter of one child of God with another, of one person created by God with another, makes us feel that mutual "recognition" which is so terribly lacking in our cold and dehumanized world.
On that unique evening, listening to the joyful Paschal hymns we are called to make a spiritual discovery: to taste of another mode of life and relationship with people, of life whose essence is love. We can discover that always and everywhere Christ, the Divine Love Himself, stands in the midst of us, transforming our mutual alienation into brotherhood. As l advance towards the other, as the other comes to me – we begin to realize that it is Christ Who brings us together by His love for both of us.
And because we make this discovery – and because this discovery is that of the Kingdom of God itself: the Kingdom of Peace and Love, of reconciliation with God and, in Him, with all that exists – we hear the hymns of that Feast, which once a year, "opens to us the doors of Paradise." We know why we shall fast and pray, what we shall seek during the long Lenten pilgrimage. Forgiveness Sunday: the day on which we acquire the power to make our fasting – true fasting; our effort – true effort; our reconciliation with God – true reconciliation.
| |
Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења " . Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.
Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?
Зашто се у нама - истовремено са буђењем наше савести - јавља баш та неодољива жеља да праштамо и да нам буде опроштено, и то као први захтев који савест упућује нашој свести? Зато што савест открива нашем сазнању да је суштина нашег зла и неправде у отуђењу од других и греху према другима. Достојевски је кроз уста старца Зосиме рекао: „Свако је пред свима крив за све...". Ове речи нам - на први поглед - изгледају не само као неодрживо преувеличавање, већ као и потпуни апсурд.
„По чему сам ја крив пред другима?" - увређено и надмено протестује наш разум, наше „спољашње" сазнање. Што се тиче „морала" сви ће се, по свој прилици, сагласити са тим да човек без сумње мора бити у свом животу пред неким и због нечега крив. Међутим, заговорници таквог „морала" нас умирују тврдњом да је то нешто што је сасвим „нормално" за људски живот.
Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадано почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота , које у потпуности прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од „другога", од „других", почевши да сваког „другог" и све „друге" доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим, та љубав је изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу : као да и у љубави желим да волим само себе. Савест, и једино савест, може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила „напада" и „одбране", као арену немилосрдне борбе за животни опстанак. Стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: „Свако је пред свима крив за све", као и истину речи Светог Серафима Саровског који каже: „ Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде..." .
Смири се: а то пре свега значи - спаси се од те твоје исконске поробљености отуђеношћу, спаси се од те твоје унутарње отуђености од истинског живота и других људи, спаси се од робовања рату ,,свих против свих" у коме живимо.
Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више „ни не обраћамо пажњу" на недостатке других људи - и још горе - да смо ,,дигли руке од других људи". Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим бићем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитва коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица Свога од мене, јер тугујем...". И, гле, ту је она светла туга, она једина туга којом можемо да схватимо сами корен, саму суштину и силу зла, а то је - хладно срце, недостатак љубави, тријумф усамљене и на усамљеност осуђене гордости људске. Молитва да опростимо другом, чежња да нам буде опроштено... Као што тугује мало дете које је нешто скривило својој мајци, јер тај свој преступ доживљава као могући губитак раја мајчине љубави, тако и свако од нас схвата да управо од тог обраћења душе, од тог раскрављења срца, од те чежње да се измиримо са другима започиње разрушење зла у нама. И стога, ма колико све ово о чему говоримо било страно духу времена и далеко од нашег охладнелог и огрубелог живота у коме наметнути „колективизам" човеку не доноси обећану срећу, већ само још више појачава његову самоћу, јасно је да се искључиво ту, у сили савести, у чежњи за праштањем, у покајничком обраћењу душе налази почетак наше духовне обнове.
ЗААМВОНА МОЛИТВА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ
Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова.
Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста , свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао . Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио . Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде.
Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља .
Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин
Преузето из књиге:
Протојереј Александар Шмеман, ТАЈНЕ ПРАЗНИКА
| |
FINANCIAL ASSISTANCE TO THE SUFFERING PEOPLE OF SYRIA AND TURKEY | |
We send expressions of profound condolences to the families of the victims of the earthquakes.
We join the appeal of Patriarch Porfirije and Bishop Irinej to undertake a fundraising initiative to help the suffering people of Syria and Turkey. Please consider donating this upcoming Sunday, February 26. Make checks payable to St. Sava Cathedral with an indication for the "Syria & Turkey Earthquake Relief Fund."
All collected donations will be sent through our Diocese to the Patriarchate in Belgrade.
| |
ФИНАНСИЈСКА ПОМОЋ НАРОДУ СИРИЈЕ И ТУРСКЕ | |
Boston Premiere
Saturday April 1, 2023 at 6:00pm
St. Sava Serbian Orthodox Cathedral Hall
Admission: $20
Children 12 and under: Free
If you love the mountains, the great outdoors, and are a spiritual person, you will certainly love this movie. David, a man on a mission, climbs a mountain in memory of his recently deceased brother. His grief turns to inspiration that would become the first step to a more profound journey. “Beyond the Peak" is a 70-minute award-winning documentary film that follows the journey culminating in an Orthodox Divine Liturgy Service performed at one of the highest mountain elevations in North America.
Get your tickets, and watch the 2-minute trailer here: www.BeyondThePeakFilm.com
(Tickets also available at the door)
| |
Pizza/Face painting/Movie Night Photos | |
Thank you, Jakov and Jelena Djurkovic, for organizing a fun event for our youngest parishioners, Jasmina Spector, for organizing face painting, and to St. Petka Circle of Serbian Sisters for sponsoring all of this. It was a pleasant evening for everyone in attendance.
All the children enjoyed making their pizza and relaxing with a movie.
Захваљујемо се Јакову и Јелени Ђурковић на организацији забавне вечери за наше најмлађе парохијане, Јасмини Спектор за бојење лица, и Колу српских сестара као спонзору овог догађаја. Сви присутни су иживали у пријатној атмосфери.
Сва деца су била узбуђена да направе своју пицу и да се опусте уз филм.
| |
Click on the cover photo for the entire album | |
Sunday Luncheons Schedule
February - April 2023
| |
THANK YOU to all our volunteers for hosting a lunch. Contact Stanislava at parishoffice@stsavaboston.org with any changes.
ХВАЛА свим волонтерима на организацији недељног ручка. За све промене, молимо вас да контактирате Станиславу на parishoffice@stsavaboston.org.
| |
February 26 | Poklade | Jelena Djurkovic | Anita Zilic | March 5 | Lent / Post | Miljana Bovan | Sasa Lekic | March 12 | Lent / Post | Philip Gonzales |
| March 19 | Lent / Post | Marija Jankovich |
| March 26 | Lent / Post |
|
| April 2 | Lent / Post | Branko Glisovic |
| April 8 | Lazarus Saturday / Vrbica
Lent / Post | Jelena Djelic | Jelena Yeo |
|
| Slavica Krstic | Maja Nikolic | April 9 | Palm Sunday / Cveti | Marija Ilic | Ljiljana Grkovich | April 16 | Pascha / Vaskrs | Anita Zilic | Event Group 2 | April 23 |
| Zvonko Ilic |
| April 30 |
| Slavica Krstic |
| | |
Cheesafare Sunday
For if you forgive men their trespasses, your heavenly Father will also forgive you. But if you do not forgive men their trespasses, neither will your Father forgive your trespasses. Moreover, when you fast, do not be like the hypocrites, with a sad countenance. For they disfigure their faces that they may appear to men to be fasting. Assuredly, I say to you, they have their reward. But you, when you fast, anoint your head and wash your face, so that you do not appear to men to be fasting, but to your Father who is in the secret place; and your Father who sees in secret will reward you openly. Do not lay up for yourselves treasures on earth, where moth and rust destroy and where thieves break in and steal; but lay up for yourselves treasures in heaven, where neither moth nor rust destroys and where thieves do not break in and steal. For where your treasure is, there your heart will be also.
| |
Недеља сиропусна
Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше. А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
| | | | |