Распоред Богослужења зa наредну недељу:
Уторак, 11. септембар -
Усековање главе Светог Јована Крститеља
- Литургија у 9 ч
Субота, 15. септембар - Вечерње - 18 ч
Литургија недељом је у редовно време у 9 ујутру.
Schedule of Services for the next week:
Tuesday, September 11th -
The Beheading of Holy Glorious Prophet, Forerunner and Baptist John
- Liturgy at 9 am
Saturday, September 15th - Vespers - 6 pm
Every Sunday Liturgy is served at 9 am.
|
|
His Grace Bishop Irinej will join us for SerbFest on Saturday evening and for Divine Liturgy on Sunday, September 16th at 9am.
Његово Преосвештенство Владика Иринеј ће нам се придружити на СрбФесту у суботу вече, и на Литургији у недељу ујутру, 16. септембра у 9 часова.
|
|
English below
Драги парохијани,
Остало је још недељу дана до фестивала, али и даље су нам преко потребни волонтери за следеће смене и задатке:
- За припрему хране у четвртак и петак пре фестивала (колико год времена можете да помогнете у припреми хране биће од велике помоћи, чак и ако је то само један сат)
- За смене у суботу увече (тад је посећеност на фестивалу највећа, а тренутно имамо најмање волонтера).
Сва питања која имате шаљите директно Маји Јанковић на
mvjankovich@yahoo.com
(са назнаком СрбФест питање)
Хвала унапред!
Dear parishioners,
We are about a week away from SerbFest and we are still in desperate need of volunteers for the following tasks and times:
- Food preparation before SerbFest on Thursday and Friday (whatever time you can devote to helping will be more than welcome even if it's just one hour)
- Saturday night shifts (that's when the attendance is at its highest, yet we have the least number of volunteers).
All volunteer questions should be directed to Maja Jankovich at
mvjankovich@yahoo.com
(please note "SerbFest question" in the subject line).
Thank you in advance!
|
|
All are welcome to attend the choir rehearsals, which are scheduled as follows:
Wednesday evenings 7-8:30 pm (beginning September 12th) in the St. Sava Cathedral Hall and Sundays at 12 pm noon in the choir loft (beginning September 22nd).
Changes to this schedule will be announced as needed.
There will be no Sunday rehearsals October 14th (SSF Choir workshop/Gratcanica trip) and October 28th (St.Petka Slava).
|
|
Иако је лето везано за одмор, код наше цркве увек има нешто да се ради, било да је то фарбање, кошење траве, поправке или припрема за Сербфест. Наша камера је ухватила само неке од волонтера у цркви. Хвала свим волонтерима уз молбу да се пријавите за Сербфест.
|
|
St. Petka Kolo Slava - October 28th
Annual Fundraiser - November 10th
|
|
Недеља 15. по Духовима
О НАЈВЕЋОЈ ЗАПОВЕСТИ И ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ ДАВИДОВОМ
"И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи: Учитељу! Која је заповест највећа у закону? А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов. Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син? И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више. " (Мт. 22,35-46);
Хиљаду пута је боље не бити никада рођен, него родити се и устати против Бога. Сваки онај, браћо и сестре, ко хоће да посрами Бога посрамљује себе, а Богу даје прилику да се још више прослави.
Бог је као навлаш оставио правду ненаоружану и незастићену у овоме свету, да би он показао своју силу, и да би насилници имали камен спотицања. Зато је јачи конац правде него неправде. Насилник кидише да прекине конац правде, но заплиће се у њега и гине.
Сатана је хтео да уништи праведнога Јова, па га је дигао у небеса. Онда када је Јов изгледао немоћан, победио је. Сатана је хтео уништити цара Ирода, а овај, по злу своме, није се томе противио. И кад је Ирод изгледао свемоћан, пропао је.
Кад год су непријатељи добра, а то значи непријатељи Божји, плели мрежу Христу, сами су падали у њу; кад год су спремали понижење њему, сами су били понижени, и кад год су хтели њему да затворе уста, сами су морали заћутати. Управо, све што су чинили на његов срам окренуло се на његову славу а на њихов срам. Тако је било онда, тако бива данас, тако ће бити и до скончања времена. Ко год се и данас успротиви Христу, пашће и пропашће, а Христу ће тиме само дати прилику да већма засветли својом силом и славом.
Тако је диван и чудесан Господ, коме данас, како пише и прича свети Јеванђелист, "приступи неки законик и кушајући га упита: учитељу, која је заповест највећа у закону? ". О, како су људи затровани злом! Док Бог тражи ма и једно добро дело код највећег грешника, да би га спасао, дотле људи траже ма и један грех код највећег праведника, да би га убили! Ово је било последње у низу кушања којима су Јевреји тражили било који разлог да би Христа могли осудити на смрт.
Најпре су Христа кушали главари свештенички и старешине народне (Мт.21,23; Мк.11,27; Лк.20,1), потом су фарисеји с иродовцима изашли пред Христа са кушањем (Мт.22,15; Мк.12,13; Лк.20,20), а онда и садукеји прилазе Христу кушајући га (Мт.22,23; Мк.12,18; Лк.20,27; Дап.23,8); и када су сви били поражени Христовим одговорима, сабраше се највећи Христови непријатељи, фарисеји и садукеји, да учине заједнички напад, те га један од њих у име свију упита: “Која је заповест највећа у закону?” Но, шта им Христос одговара?
Добивају одговор о којем нису могли ни да слуте. Христове речи откривају оно у чему су они најсиромашнији, откривају њихово површно познавање Закона, односно познавање речи Закона без духа и живота.
Христос им одговара: "Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: љуби ближњег свога као самога себе".
Заиста, сав закон неба и земље. Нема другог закона после ове две заповести. Ваистину, у овом земаљском свету нема другог закона осим ове две најглавније заповести дате кроз Господа Христа.
Прва заповест: богољубље; друга: човекољубље. "Љуби Господа Бога свога". То је прва и највећа заповест. Друга зависи од ње и истиче из ње. У овоме свету човек живи захваљујући многим тајанственим силама. Ето, срце човечје куца; каква то чудна сила држи човека мимо његове воље у постојању, у животу. Ето, и плућа човечја раде без његове воље, и све што је унутра у човеку ради по неком тајанственом закону. Ко све то тако савршено уређује? Ко свим тим тајанственим силама управља? Ваистину, онај који највише љуби човека - Господ Бог и Спаситељ наш Исус Христос.
А зашто човек не осећа љубав Бога према себи? Зато што му је срце отврдло и вид духовни помрачен грехом. Христос је дошао у свет да би срце људско омекшало за осећање љубави према Богу, и да би се духовни вид помраченог човечанства отворио. У Својој божанској молитви пред страдање Господ Исус говори Оцу небесном: "Да позна свет да си ме ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао"(Јн.17,23). Каква узвишена и утешна изјава! Бог има очинску љубав према нама, грешним и нечистим људима, исто као и према своме јединородном Сину. Апостол Јован, који је наслањао главу на прси Господа и Бога свога, и који је најбоље осетио дубину и сладост божанске љубави на самом непресушном извору њеном, пише: "Дечице, да имамо ми љубав к њему јер он најпре показа љубав к нама" (1.Јн.4,19; 4,10). Видите како пише! Ово нису вешто изабране и састављене речи светских мудраца, него је ово треперење срца онога који се појио пуном мером љубави на самом извору, и који се у радосном одушевљењу служи најпростијим речима да искаже неисказиву љубав Божју.
Друга је заповест "као и ова: љуби ближњег свога као самога себе". Наши ближњи су за нас школа, браћо и сестре, у којој се ми вежбамо у најсавршенијој љубави - љубави према Богу. Свако дело љубави које учинимо некоме човеку већма разгорева нашу љубав према Богу. Бог бива ганут нашом љубављу према суседима нашим слично мајци која се осећа ганута љубављу неког странца према детету своме. Толико је неопходно показати своју љубав на људима око себе да апостол љубави, чак назива лажом онога ко каже да љуби Бога а мрзи на брата свога (Јн.4,20).
А у чему треба да се састоји наша љубав према ближњим, то нам је јасно речено и примером показано како од стране самога Господа и Његових светих апостола, тако и од читаве војске Божјих угодника, богоносних отаца, мученика и мученица. Но главна су дела љубави према ближњима: милосрђе, праштање увреда, молитва за друге, подржавање слабих, стишавање гордих, опомињање неправедних, поучавање неуких, прикривање туђих недостатака, похваљивање туђих врлина, одбрана потиштених, жртвовање животом за друге. Јер "од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јн.15,13).
Зато, браћо и сестре, потрудимо се да испунимо ове две божанске заповести "о којима виси сав закон и пророци", о којима виси небо и земља, сав створени свет: ангелски и материјални, да бисмо могли узносити сваку част, хвалу и благодарност Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. Амин.
|
|
Fifteenth Sunday after Pentecost
Master, Which is the Great Commandment?
Matthew 22: 35-46
34-40. But when the Pharisees had heard that He had put the Sadducees to silence, they were gathered together. Then one of them, which was a lawyer, asked Him a question, testing Him, and saying, Master, which is the great commandment in the law? Jesus said unto him, Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy mind. This is the first and great commandment. And the second is like unto it, Thou shalt love thy neighbour as thyself. On these two commandments hang all the law and the prophets. Out of immeasurable spite this man comes forward to put the Lord to the test. For when they saw the Sadducees put to shame and the Lord praised for His wisdom, they came forward to test Him to see if He would add something to the first commandment, and thus give them the chance to accuse Him of being an innovator who corrects the law. But the Lord discloses their malice, and because they came not to learn, but rather, devoid of love, to show their envy and their spite, He reveals to them the exceedingly great love expressed by the commandments. And He teaches that we ought not to love God partially, but to give all of ourselves to God. For we perceive these three distinctions of the human soul: the vegetative, the animal, and the rational. When the soul grows and is nourished and begets what is like unto it, it resembles the plants; when it experiences anger or desire, it is like the animals; when it understands, it is called rational. See, then, how these three facets are indicated here.
Thou shalt love thy God with all thy heart
—this is the animal part of a man;
and with all thy soul
(
or life
)—this is the vegetative part of a man, for plants are alive and animate;
and with all thy mind
—this is the rational. So one must love God with all one's soul, that is, attend to Him with all the parts and powers of one's soul.
This is the first and great commandment
, training us in piety.
The second is like unto it
, exhorting us to do to other men what is just and right. For there are two things which lead to perdition, evil doctrines and a corrupt life. Lest we fall into unholy doctrines, we must love God; so that we do not lead a corrupt life, we must love our neighbor (see Levit. 19:18). For he who loves his neighbor fulfills all the commandments, and he who fulfills all the commandments, loves God. So by means of each other these two commandments are welded together and united, containing within themselves all the other commandments. Who is it that loves God and his neighbor, but also steals, or bears grudges, or commits adultery, or murders, or fornicates? This lawyer, then, at the onset came to test Him but then, hearing Christ's answer, he amended his ways, and the Lord praised him, as Mark also says that Jesus looked at him with love, and said,
Thou art not far from the kingdom of heaven (
Mk. 12:34).
41-46. While the Pharisees were gathered together, Jesus asked them, saying, What think ye of Christ? Whose son is He? They say unto Him, The son of David. He saith unto them, How then doth David in spirit call Him Lord, saying, the Lord said unto my Lord, Sit Thou on My right hand, till I make Thine enemies the footstool of Thy feet? If David then call Him Lord, how is He his son? And no man was able to answer Him a word, neither dared any man from that day forth ask Him any more questions. Since they thought He was a mere man, He overturns their belief and by means of the prophecy of David (Ps. 109:1) teaches the truth, that He is also the Lord, proclaiming His own divinity. For when the Pharisees said that the Christ was the son of David, that is, a mere man, He says, How then does David name Him Lord, and he does not simply name Him Lord, but
in spirit
, that is, as revealed to him by the grace of the Spirit? He does not say this to deny that He is the son of David, but to show that He is not a mere man, descended only from the Davidic seed. The Lord asks these questions so that if they would answer, "We do not know," they might ask and learn; or if they would answer the truth, that they might believe; or if they could not answer, that they might be put to shame and leave, no longer daring to interrogate Him.
|
|
|
|
|
|
|
