Е-вести/E-news
Распоред Богослужења за Недељу 6. по Духовима:

Четвртак, 12. јул - Петровдан - неће бити службе у нашој цркви. Препоручујемо цркву Светог Васкрсења у Алстону или Богојављенску
Цркву у Рослиндејл које прате Јулијански календар.  
Литургија недељом је у редовно време у 9 ујутру.

О. Александар ће бити на годишњем одмору од 6. до 30. јула. Литургија недељом ће бити у 9 ујутру. Суботом неће бити вечерње у овом периоду. Оца Александра можете добити на 781-771-2030 или пишите на  fatheraco@stsavaboston.org.


Schedule of Services for 6th Sunday after Pentecost:

Wednesday, July 12th - The Holy Apostle Peter - No Service at our church. We recommend Church of Holy Resurrection in Alston
Every Sunday Liturgy is served at 9 am.

Fr. Aleksandar will be away on vacation from July 6th to July 30th. Liturgy on Sundays will be at regular time at 9 a.m. with substitute priests. No Vespers on Saturdays during this period. You can reach Fr. Aleksandar at 781-771-2030 or via email  fatheraco@stsavaboston.org .
Click on poster for more info.
ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ  9,1-8.
 
И ушавши у лађу ,пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опташтају ти се гријеси твоји. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. А Исус , видевши помисли њихове,рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим? Јер шта је лакше,рећи:Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи? Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме:Устани, узми одар свој и иди дому своме. И уставши отиде дому своме. А народ видевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
 
Да нам буду јасније ријечи Божије
 
После посете Гергесинској области Господ се враћа како каже у свој град Капернаум. Капернаум (Наумово село) је сада Христов град, пошто су га из Назарета прогнали и скоро убили, а ту је проживео око тридесет година, и по њему се на многа места назива Назарећанин.Дошавши Господ у Капернаум, донесоше му на одру одузетога човека, који је толико био болестан да није могао да иде, него су га четворица носила на одру. Опис болести одговара некој врсти парализе целокупног човека. Апостоли и Јеванђелисти Марко и Лука описују опширније овај догађај, и Марко каже: И не могући приближити се к Њему (Христу ) од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.“ Мк. 2,1-12.И видевши Господ веру њихову, видевши шта су урадили да би дошли до Њега, говори: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји. Као што каже жена која је боловала дванаест година од течења крви: Само да се дотакнем хаљина његових, и оздравићу.“ Мк.5,28. Овакву су вјеру и ови имали и зато су били спремни и преко крова само да би стигли до Христа. Болест је последица греха, зато и говори:Опраштају ти се греси, а то је услов и за телесно здравље. Јер Господ види и зна шта је у срцу било одузетоме и зна шта опрашта а такође и зна шта ови књижевници имају у срцу кад је он једини видио шта су хтели да кажу али нису. Јер су у себи рекли: Овај хули на Бога, а управо су они ти који хуле и који се не радују души која је толико патила. Не радују се туђем добру, туђем здрављу јер у њима је тврдокорно срце непокорности, не веровања, очи имају а не виде и уши имају а не чују. Господ оће и овдје да прво укаже част души њудској, и видевши веру овога одузетога човека, који је вероватно и себе сматрао великим грешником и Господ га теши и говори му: Не бој се, чедо.“ На другим местима Господ тражи веру, а овдје не него је видио. На другом месту кад Господ васкрсава Тавиту, говори: Дјевојчице, теби говорим, устани! ' Мк.5,41.; „Пружи руку своју! И постаде му рука здрава као и друга.“ И губавцу говори :очисти се.“ И он се очисти од губе, а овоме говори :Не бој се ,чедо! И прво му опорашта грехе а онда говори:Устани,узми одар свој и иди дому своме. Пошто је његова породица највише пропатила, зато му говори да иде дому своме, породици својој да се радује са њима, јер књижевници се томе не радују.Прво опорашта грехе , то је васкрсење душе, а онда и тело лијечи, говорећи му да устане. И душа здрава и тело здраво, и здрав цео човек. Али Господ им говори: Да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати гријехе. Ово на земљи се односи, да се гријеси праштају док је човек жив на земљи, и до тада се треба и кајати и исповиједати гријехе своје. Господ не само да има власт разрешавати грехова, него је предао и апостилима ту власт да везују и дријеше на земљи. А нерод видевши ово чудо,задиви се и прослави Бога што је дао такву власт људима, а не ко они у гергесинској области у Галилеји незнабожачкој који га замолише да иде од њих. Христос нам овде показује да има власт над болестима и гресима нашим, у гергесинској земљи је показао да има власт над демонима а исто такође када је по мору ишао лађом, показао је власт над природом, стихијама ветра и бура морских, једноставно запретивши ветру који је носио лађу и која се скоро потопила, и бура је стала. Земаљски господари шта су у могућности да ураде за свој народ и од чега га могу заштити, осим да се књижевницима придруже и њиховом умовању. 
Слава Господу и од нас,Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и кроза све векове. Амин. 
The Gospel reading of last Sunday told us how the Gadarenes went out to meet Jesus and how they asked Him to “depart out of their coasts.” And this happened because all of them were infected with one sin, the passion for profit, the love of money. This was an insatiable thirst for wealth, more and more of it. And wealth came to them through large herds of swine which were grazing in their pastures. But according to Jewish Law, they had no right to keep them. In this was their sin, and they lived in sin, to satisfy only this passion, this idol of getting rich. And this passion seemed to unite them all. See how the Gospel says: “And, behold, the whole city came out to meet Jesus and…besought Him that He would depart out of their coasts” (Mt. 8:34).
Yet not all inhabitants of this town were bad people. Undoubtedly, among them were those who wanted to see Jesus, who wanted to listen to His teaching, and maybe were ready to believe in Him. Salvation was so close, so very close. But this idol, this passion for profit enslaved them; and instead of asking the Lord to remain in their town, they asked Him to go away. They were already deprived of their freedom of will; through sin they were enslaved, a spiritual paralysis possessed them. The Gospel continues, “And He entered into a ship, and passed over, and came into His own city. And, behold, they brought to Him a paralytic, lying on a bed: and Jesus seeing their faith said unto the paralytic; Son, be of good cheer; thy sins be forgiven thee” (Mt. 9:1-2).
There is physical paralysis, but there is also spiritual paralysis. Being paralyzed physically we want to do something, but either our hand or our foot does not move. But being spiritually paralyzed even to think is difficult, and we don’t want to do anything — we lose heart. There is a desire to fulfill a commandment of Christ, and yet we cannot; something is interfering, something is holding us back. And instead of Christ abiding in our heart — there is a storm, and Christ goes away.
What motivated the Gadarenes to ask Christ to leave their land? Sin — the passion for profit. And this sin brought them into spiritual paralysis, and they did not have enough spiritual fortitude to detain Christ with them.
So it happens to us. The only reason is sin. And sin is not only love of money. There is a whole variety of rays from this “black diamond.” This means laziness, pride, vain talking, lying, condemnation, gluttony, anger, irritability, cruelty, any kind of impurity, despondency and still more and more. And we all suffer from these sins: whoever has any of these, this is sin. And this is what brings us to spiritual weakness, to spiritual paralysis. Let us look within ourselves and let us honestly recognize that, like the Gadarenes, we all live in spiritual weakness, in spiritual paralysis.
But let us not despond. The Gospel today gives us great comfort. With what words does Christ heal the paralytic? “Thy sins be forgiven thee.” This means that in bodily paralysis, also, the reason is often sin. And in spiritual paralysis, sin is always the reason. All you have to do is find this sin, this passion which stands between us and Christ; take it to the Lord and say: “Lord, heal me!” Then the Lord will tell us as He did the paralytic: “Thy sins be forgiven thee…. Arise, take up thy bed and go unto thine house” (Mt. 9:5-6).
And the storm will calm down, will go away from the heart, and Christ will fill it with quiet joy. The weakness will disappear and a new energy will appear in us, a new life in Christ Jesus our Lord.
617-674-4035
  Fr. Aleksandar Vlajkovic -  fatheraco@stsavaboston.org
Christopher Tehlirian -  president@stsavaboston.org
Stanislava Ristanovic -  parishoffice@stsavaboston.org